Elektronsko poslovanje

SQL

SQL from gggoca

Baze podataka

Baze podataka from gggoca

Biznis plan - primer 1

Biznis Plan 1

Nizovi

Nizovi su skupovi podataka istog tipa. Niz u Javi je objekat.

tipPodataka [ ] nazivNiza = new tipPodataka [duzinaNiza];

Ovako uopšteno izgleda kreiranje jednog niza. Prvo se navodi tip podataka koje ćemo smeštati u taj niz. Zatim idu otvorena i zatvorena kockasta zagrada, a to je oznaka za niz. Onda se navodi naziv niza. I sa ovim smo izvršili deklaraciju niza.
Sa desne strane od jednako se ustvari pravi niz. Prvo se nnavodi klučna reč new, a zatim tip podataka koji će se čuvati u ovom nizu i u kockastim zagrada navodi se dužina niza, tj. koliko će elemenata niz imati.

Primer:

int [ ] celiBrojevi = new int [5];

Ovom linijom koda sam kreirala niy u koji ću da smeštam cele brojeve (int), a koji se zove celiBrojevi i niz je dužine 5.

Ako su nam poznati svi elementi niza koje želimo da sačuvamo u njemu onda ne moramo navoditi dužinu niza i niz možemo kreirati na sledeći način.

Primer:

Želim da kreiram niz u kome ću čuvati imena mojih prijatelja : Maja, Ivan, Tijana. Tip podataka koji će niz sadržati je očigledno String, pa će kreiranje niza izgledati ovako.

String [ ] prijatelji = {"Maja", "Ivan", "Tijana"};

Prvi deo, deklaracija niza je isti kao i u predhodnom slučaju, dok se inicijalizacija razlikuje.

Svako mesto u nizu ima svoju vrednost indeksa. Kao i ostalo brojanje u Javi i indeksi niza počinju od nule. Tako će Maja biti na mestu sa indeksom 0, Ivan na mestu sa indeksom 1, a Tijana na mestu sa indeksom 2.
Primetimo da ovaj niz ima tri (3) elementa i to predstavlja dužinu niza, a da je vrednost poslednjeg indeksa za jedan manja, tj. u ovom slučaju ima vrednost dva (2).

Pristup elementu niza

Kada želimo da pristupimo određenom elementu niza to radimo na sledeći način:

nazivNiza [vrednostIndeksa];

prijatelji [2];

Vrednost ovog elementa je Tijana.

Dužina niza

Često nam je potrebno da znamo dužinu niza. Jedan element klase Array (niz) će nam pomoći u tome.

nazivNiza.length;

prijatelji.length;

U našem slučaju ćemo kao rezultat dobiti broj tri (3).

Dodavanje elemenata u niz

Vratimo se malo na početak. Prvo smo kreirali jedan niz, odredili smo mu dižinu, ali taj niz je prazan.

int [ ] celiBrojevi = new int [ 5 ];

Hajde sad da popunimo ovaj niz odgovaraju'im vrednostima. Element u niz se dodaje na sledeći način:

nazivNiza [vrednostIndeksa] = vrednostElementa;

celiBrojevi [0] = 3;

Sada naš niz na prvom mestu, vrednost indeksa 0, ima broj 3. Popunimo i ostala mesta.

celiBrojevi [1] = 6;
celiBrojevi [2] = 9;
celiBrojevi [3] = 12;
celiBrojevi [4] = 15;

Na ovaj način smo popunili niz vrednostima. Sada se u našem nizu nalaze brojevi 3,6,9,12,15.

Kreiranje objekata

Sada kada znamo kako da napišemo klasu i koje elemente u nju da smestimo možemo kreirati objekte te klase. Pogledajmo sledeći primer.

U ovoj klasi imamao sve što je potrebno da bi smo kreirali objekat.

Da bi se moj kod mogao izvršavati dodaću main metodu i u njoj kreirati objekat klase Učenik i to sve izgleda kao na sledećoj slici.

Linija koda koja se nalazi u main metodi nam je kreirala objekat klase Učenik. Sada ćemo je malo izanalizirati.

Prvi deo, sa leve strane od jednako (Ucenik u) je deklaracija promenljive. Deklarišemo promenljivu tipa Ucenik jer ćemo taj tip objekta u njoj da čuvamo i dajemo mu naziv, u ovom slučaju u.

Sa desne strane od jednako se vrši kreiranje objekta. Poziva se ključna reč new, a zatim ide poziv konstruktora klase, gde se svi parametri navedeni u konstruktoru inicijalizuju, tj. dodeljuje im se konkretna vrednost. I tako smo  mi stvorili Jovu Jovica, muskog pola, rođenog 1996 godine.

I na ovaj način smo u mogućnosti da stvorimo još mnoge učenike od iste klase.

Pogledajmo sada seldeću klasu.

U ovom slučaju nam je konstruktor drugačiji. Sada smo vrednosti atributa inicijalizovali direktno u konstruktoru i koliko god učenika da kreiramo pozivom ovog konstruktora svi će oni biti Ana Simić.

Takođe smo u mogućnosti da samo neke atribute inicijalizujemo u konstruktoru, a da ostele prilikom kreiranja objekta.

Sada će nam svi kreirani učenici biti 1999 godište. Tj. svaki objekat koji kreiramo imaće istu vrednost atributa godište, a to je 1999.

Vežba 4.2

(1)Kreirati klasu Učenik koja ima tri atributa ( imePrezime, godinaRođenja, džeparac) i parametarski konstruktor.
(2)Kreirati metodu koja ispisuje na ekranu vrednost atributa klase.
(3)Kreirati metodu koja vraća džeparac uvećan tri puta.
(4)Kreirati metodu koja na osnovu unete godine računa koliko godina ima učenik.

(5) Napisati klasu Glavan koja sadrži main metodu.
(6)Kreirati objekat klase učenik.
(7)Pozvati napisane metode.

Da bi smo videli rezultat rada i metoda povisica i starost izmenicemo malo kod.

I kao rezultat rada dobijamo sledeći izlaz.